Deep Purple u Srbiji po šesti put, moj treći ili četvrti njihov koncert, ali poslednji. Neko me je pre ovog koncerta pitao zašto idem da ih gledam i odgovor je bio jednostavan da se oprostim od njih.
Unapred moram da kažem da ovo nije izveštaj sa koncerta, jer sam na isti išao kao fan benda sa kupljenom ulaznicom, ne kao novinar.
Deep Purple su prvi bend koji sam počeo da slušam od malih nogu, što praktično znači da su deo mog života. Nisam jedini u ovome, mnogima su obeležili život svojom muzikom.
Prvi put sam ih gledao 1998. u Budimpešti na Kiss stadionu. Nije bilo predgrupe koliko se sećam. Koncert na otvorenom u sumrak, izlaze oni, još je dan, otvaraju sa Hush, a meni suze kreću. Pokušavam da pevam pesmu, da podignem ruke, suze još više izlaze iz mojih očiju. Toliko mi je značilo to iskustvo, nešto što ću da pamtim čitav život. To je bila poslednja turneja na kojoj je svirao Jon Lord, maestro.
Razlog zašto ih nisam gledao poslednja dva puta kada su bili u Beogradu je više lične prirode. Kada je neko u vašem životu toliko dugo onda počnete na njega da gledate kao na familiju i neke stvari teže podnosite. Način na koji su zamenili gitaristu Steve Morse-a 2022. godine nije bio za pohvalu, čak bi moglo da se kaže da je sramotan. Njihovo, da ne kažem Gilanovo, arogantno ponašanje prema David Coverdale-u i Glenn Hughes-u prilikom dodele priznanja Rokenrol kuće slavnih je takođe doprinelo da jednostavno ne želim da ih vidim uživo.
Onda je došao 12. avgust 2026. godine. Iako je Ritchie najavio dan ranije da će to da se desi, niko nije bio spreman za tako nešto. Ritchie Blackmore i Deep Purple zajedno na bini posle 33 godine, još jedan dan kada su mi suze krenule zbog njih. Ljudi koji znaju koliko volim ovaj bend me zovu, niko ne veruje šta se desilo. Gillan i Ritchie sa osmesima zagrljeni, ko bi rekao da ćemo to da doživimo.
Malo pre toga pojavljuje se SPLAT! njihov 24 studijski album koji nisam prestao da slušam. Obično nove albume preslušam par puta i to je dovoljno, SPLAT! se sluša iznova i iznova. Dovoljno razloga da ih ponovo vidim uživo, ovog puta poslednji.
Ja sam generalno išao na ovaj koncert da čujem nove pesme i ponajviše da doživim viruoznost novog gitariste Simon McBride-a uživo. Ali sam ostao zadivljen sa novim aranžmanima starih pesama. Highway Star, Hush, Smoke on the Water, Black Night, sve to zvuči sveže, kao da ga nismo čuli milion puta do sada. Simon je neverovatan, egzaktnost njegove svirke i oštar zvuk njegove gitare su dali novu krv ovom bendu. Nisam mislio da mogu olako da zamene Steve Morse-a, ali pronašli su nekog ko ima drugačiji stil a istu virtuoznost. I on je kao i svi gitaristi pre njega ostavio neizbrisiv trag u muzici Deep Purple.
Na koncertu je bila pretežno starija ekipa, rekao bih ljudi koji obično ne idu na koncerte, bilo je i očeva sa decom jer se ljubav prema ovom bendu prenosi sa generacije na generaciju to je barem jasno. Bilo je, naravno i Rusa u publici.
Ovo je bio njihov možda i najslabije posećen koncert, kako sam saznao pušteno je samo 6000 ulaznica, što se i poklapa sa onim što se videlo u Beogradskoj Areni. Da nam nije ovih Rusa što su nas okupirali, pardon, došli da žive u Srbiji, posećenost bi bila manja ne samo za ovaj već za većinu koncerata u Srbiji.
Koncertna kultura se tek razvija u Srbiji, i jeste da u protekle dve godine nikada nije bilo više koncerata svih dimenzija, naš narod je ipak dovoljno siromašan da ne može sebi da priušti koncert jednom nedeljno nego jednom u nekoliko meseci, a možda i godišnje pogotovu ako se dolazi iz unutrašnjosti.
Ovo je bio koncert na kome su Deep purple promovisali novi album SPLAT! Deluje mi da je ekipa prisutnih na koncertu očekivala da će biti samo hitovi ali to se nije desilo. Reakcija posle svake pesme je bila očekivano entuzijastična ali tokom izvođenja novih hitova bilo je manje podignutih ruku ili pevanja stihova. Ne bi me iznenadilo da neki i ne znaju da bend ima novi album. Mada su na ovom delu turneje sa set liste izbacili neke od pesama sa SPLAT! albuma tako da nismo čuli Scriblin’ Gib’rish iako je to jedna od popularnijih pesama.
Scenski ovo je izgledalo neverovatno dobro, tri velika ekrana koja nisu služila samo da oni daleko vide šta se dešava nego su bili deo scenografije. Gomila kamera svugde po bini, odlični kamermani ispred bine i unapred isplanirani kadrovi kojim su stvarali iluziju multipliciranja na ekranima. Deep Purple na ovoj turneji vode sa sobom ekipu koja radi na video prezentaciji i ako sam dobro prebrojao četiri kamiona je bilo parkirano ispred Arene samo za opremu za video prenos i snimanje.
Uglavnom se priča o tome kako Ian Gillan i dalje ovako dobro peva u 81 godini života, to zapravo i nije toliko čudno, on je jedan od najboljih rock pevača svih vremena. Osamdesetih kada su se ponovo okupili u MKII postavi je izgubio glas da bi početkom devedesetih već ponovo pevao Child in Time. Radi se o čoveku čije pevanje treba izučavati kao fenomen.
Impresivno je sviranje bubnjara Ian Paice-a koji sa 78 godina i dalje ne prestaje da iznenađuje svojom veštinom. Znam bubnjare koji već sa pedeset moraju da razmišljaju o penziji. Travis Barker bubnjar benda blink-182 je nedavno morao na operaciju ruke. Paice će ostati kao jedan od najpotcenjenijih bubnjara u rock muzici.
Ono što sam doživeo na ovom koncertu je petoro „momaka“ koji se odlično provode. Sviraju sa osmehom na licima. Perfekcija njihovog muziciranja je neprikosnovena, iskreno da sam ovaj koncert slušao, a ne gledao, i da ne znam koliko imaju godina mogao bih da kažem da su upola mlađi.
Zanimljivo je da oni ne farbaju kosu što mnogi danas rade, ne pokušavaju da prikažu sebe mlađima nego što jesu, to njihovo sviranje na bini radi za njih. Ima dosta bendova koji su u sličnim godinama kao oni a i dalje sviraju, Deep Purple ipak to radi bolje od svih. Koliko sam mogao primetim sve pesme su u istom ritmu kao nekada, obično bendovi uspore da bi mogli da postignu.
Njihove albume radi Bob Ezrin odličan producent, dok npr. Rolling Stones su doveli mladog Andrew Watt-a koji je veoma aktuelan. Na bini su njih pet, uvek bili i ostali, dok njihovi vršnjaci dovode pomoćne muzičare.
Što se tiče organizacije, ovo je bio jedan od boljih koncerata u Areni na kom sam prisustvovao. U nekoliko trenutaka došlo je do zagušenja zvuka ali je to brzo ispravljeno. Najavljena satnica naravno nije ispoštovana, pre početka koncerta momak iz obezbeđenja kaže da im je rečeno da ovo traje do 23:30, a po satnici je bilo najavljeno da Deep Purple izlaze na binu u 20 časova. Naravno koncert je počeo u 21:30, završio se u 23:10.
Zašto je ovo zadnji put da sam gledao Deep Purple u Srbiji? Oni će sigurno da nastave da sviraju, već ima najavljenih datuma za 2027. godinu. Imao sam sreću da idem samo na njihove dobre koncerte pa ne bih da rizikujem da sledeći ne bude bolji ili barem podjednako dobar kao ovaj. Previše je nove muzike, novih bendova koje bi hteo da vidim uživo, a premalo vremena…
Pa, moram da priznam sa sam iznenadjen, prijatno razume se.